MIGRENA

Migrena je hronična bolest koja se karakteriše napadima glavobolje, koja zahvata jednu polovinu glave, umereno jakog ili jakog intenziteta, pulsirajućeg karaktera, praćena mučninom, povraćanjem, fotofobijom (preosetljivost na svetlost) i fonofobijom (preosetljivost na zvuke). Javlja se kod 12-18% žena i kod 5-6% muškaraca.

Uzrok migrene: Migrena se javlja kod ljudi koji imaju genetsku osnovu za razvoj migrene. Međutim, da bi se razvio migrenozni napad potrebni su neki predisponirajući činioci. Među tim činiocima dominantno mesto imaju pojačana psihička tenzija, nervoza, nesanica, stresovi. Važan činilac u nastajanju migrene ima i reumatski proces na vratnom delu kičme (diskus hernije, spondiloza, diskopatija, radikulopatija...). Ostali činioci koji mogu pokrenuti migenozni napad su hormonski poremećaji kod žena, upale sinusa, različita oštećenja mozga... Kod malog procenta pacijenata, konzumiranje neke hrane i pića (čokolada, stari sirevi, crno vino, gazirana pića...) mogu pokrenuti napad.

Migrenozni napad najčešće počinje aurom koja traje do 60 min i manifestuje se u obliku trepćuće svetlosti, linija, gubitka u vidnom polju, mravinjanja, bockanja ili slično. Kod nekih pacijenata aura izostaje, napad počinje iznenada jakim pulsirajućim bolom u jednoj polovini glave. Sa pojavom jakog bola javlja se mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost i jake zvuke. Pacijenti se povlače u zamračene prostorije da bi lakše podneli „neizdrživu glavobolju“. Nelečeni i loše lečeni migrenozni napad obično traje tri dana. Učestalost javljanja napada je individualna, od nekoliko do desetak napada mesečno.

Kod žena se često javlja takozvana menstrualna migrena koja nastaje kao posledica abnormalne reakcija centralnog nervnog sistema na normalna variranja hormona tokom menstrualnog ciklusa. U početku bolesti napadi migrene se javljaju neposredno pre ili u toku menstruacije. Kasnije se napadi javljaju van menstrualnog perioda, u sve kraćim razmacima.

Dijagnoza: Dijagnoza migrene se postavlja na osnovu kliničke slike, odnosno na osnovu opisa migrenoznog napada. Pre postavljanja konačne dijagnoze, neophodno je uraditi dopunske preglede koji isključuju postojanje nekog organskog oboljenja mozga (elektroencefalografija-EEG, magnetna rezonanca glave, magnetna rezonanca vratnog dela kičme, rengen sinusa...).

Lečenje: Primena običnih analgetika (brufen, dikolofen, kafetin...) je pokazala vrlo slab efekat. Veću efikasnost pokazali su triptani. To su lekovi koji izazivanju suženje krvnih sudova mozga (vazokonstrikciju) i na taj način zaustavljaju napad. Ovi lekovi su efikasni samo ako se uzmu na samom početku napada. Ukoliko se uzmu kasnije nemaju nikakvog efekta (7 do 10 tableta mesečno nema štetnih efekata). Ukoliko se uzima preko ovog broja, ovi lekovi mogu da izazovu oštećenja mozga. Ni velike doze jakih analgetika ne mogu zaustaviti migrenu.

Najefikasniji način za zaustavljanje migrenoznog napada je infuziona terapija. Kod svih pacijenata koji su imali napad migrene, jedna infuziona terapija, koja sadrži male doze analgetika i lekova za ishranu mozga, prekida napad migrene. Dalje lečenje usmereno je na otklanjanje provocirajućih činilaca. Ovde se pre svega misli na lečenje reumatskog procesa vratnog dela kičme i popravljanje vratne cirkulacije. U terapiji se uvode i lekovi, takozvani stabilizatori nerava, koji dugoročno sprečavaju ponovni napad migrene.